1Ja rekoh: “čujte, Jakovljevi knezovi, vođe Izrćlove kuće! Nije li na vama da znate pravo, na vama mrziteljima dobra, prijateljima zla?
2Vi ljudima derete kožu s tijela i meso s kostiju.
3Jedete meso mojega naroda i derete kožu s njih, prebijate im kosti, sasijecate ih kao meso u loncu, kao meso za juhu u kotlu.”
4Jednom će vapiti Gospodinu. Ali ih ne će čuti i sakrit će lice od njih u ono vrijeme prema djelima što su ih počinili.
5Ovako veli Gospodin o prorocima koji zavode moj narod, koji, kad imaju nešto za zube, navješćuju mir, a protiv onoga koji im ne puni usta proglašavaju rat:
6Zato će vam biti noć, a da ne gledate viđenja, i tama da ne možete ništa vračati. Sunce će zaći tim prorocima, dan će im postati noć.
7Tada će se osramotiti vidioci i vračari će se morati posramiti. Svi će zastrijeti svoju bradu, jer ne će biti Božjega odgovora.
8A ja, ja sam napunjen snagom Gospodnjega duha, pravdom i srčanošću, da kažem Jakovu njegovu opačinu i Izrćlu njegov grijeh.
9Pa čujte ovo, poglavice Jakovljeva doma, vođe Izrćlove kuće, koji mrzite pravdu i sve što je pravo izvrćete,
10koji gradite Sion krvlju, Jeruzalem opačinom!
11Za mito govore pravdu njihovi poglavari. Svećenici njihovi uče za plaću. Proroci njihovi gataju za novac. Pritom se pozivaju na Gospodina i govore: “Nije li Gospodin u našoj sredini? Nesreća ne će doći na nas!”
12Zato: Zbog vas Sion će biti preoran kao njiva, Jeruzalem će postati razvalina i hramska gora visina obrasla u šumu.