Bible

1 Govorio im je u prispodobama: “čovjek posadi vinograd. Ogradi ga plotom, iskopa tijesak i načini kulu. Tada ga dade u zakup vinogradarima i ode izvan zemlje. 2 Kad je bilo vrijeme, posla k vinogradarima slugu da primi od njih svoj dio vinogradskoga prihoda. 3 Ali ga oni uhvatiše, izbatinaše ga i otjeraše ga praznih ruku. 4 Tada posla k njima drugoga slugu. Ali su i njega tukli po glavi i izgrdili. 5 Posla još trećega kojega ubiše. I tako još mnoge druge od kojih jedne izmlatiše, druge poubijaše. 6 I još je imao svojega jedinog, ljubljenog sina. Najposlije posla i njega k njima. Mislio je naime: Iskazat će poštovanje prema mojemu sinu. 7 Ali vinogradari rekoše među sobom: To je baštinik. Hajde, ubijmo ga; tada će baština pripasti nama!\ 8 Uhvatiše ga dakle, ubiše ga i izbaciše iz vinograda. 9 Što će sad učiniti gospodar vinograda? Doći će, pogubit će vinogradare i drugima dati vinograd. 10 Niste li ikada čitali u Pismu ovo: Kamen koji odbaciše graditelji postade ugaoni kamen; \ 11 to je djelo Gospodnje i divno je u našim očima?” 12 Tada su gledali da ga uhvate; ali su se bojali naroda. Shvatili su naime da je on htio njih pogoditi tom prispodobom. \ 13 Onda poslaše k njemu neke farizeje i herodovce da bi ga uhvatili u kakvoj izjavi. 14 Oni dođoše i rekoše mu: “Učitelju, znamo, ti si istinit i ne pitaš ni za koga; jer ne gledaš tko je tko, nego učiš Božji put po istini. Je li dopušteno ili nije davati caru porez? Trebamo li ga ili ne trebamo davati?”\ 15 On prozre njihovo licemjerje i reče im: “Zašto me kušate? Donesite mi denar da ga vidim!” 16 Oni mu donesoše. On ih upita: “čiji je ovo lik i natpis?” Odgovoriše mu: “Carev.” 17 Isus im odvrati: “Dajte dakle caru što pripada caru, a Bogu što pripada Bogu!” I oni su mu se divili. 18 I dođoše k njemu saduceji koji tvrde da nema uskrsnuća. I oni ga upitaše: 19 ”Učitelju”, rekoše, “Mojsije nam je propisao: Ako kome umre brat i ostavi ženu, a djece ne ostavi, onda treba njegov brat uzeti njegovu ženu i svojemu bratu podići potomstvo. 20 A bilo je sedmero braće. Prvi uze ženu i umre bez potomka. 21 Tada je uze drugi i umre bez potomka, isto tako i treći, 22 i sva sedmorica ne ostaviše potomka. Poslije svih umre i žena. 23 Kojemu će sad od njih pripasti ona kao žena o uskrsnuću, kad uskrsnu? Jer su je sva sedmorica imala za ženu.” 24 Isus im odvrati: “Niste li zato u zabludi, jer ne razumijete ni Pisma ni moći Božje? 25 Jer kada uskrsnu od mrtvih, više se ne žene i više se ne udavaju, nego su kao anđeli na nebesima. 26 A što se tiče uskrsnuća od mrtvih, niste li čitali u Mojsijevoj knjizi na mjestu o grmu, kako mu Bog reče: Ja sam Bog Abrahamov, Bog Izakov i Bog Jakovljev? 27 On, međutim, nije Bog mrtvih nego živih. Vi ste, dakle, u teškoj zabludi.” 28 Jedan od pismoznanaca slušao je njihovu prepirku i opazio kako im je zgodno odgovorio. I on pristupi i zapita ga: “Koja je prva od svih zapovijedi?” 29 Isus odgovori: “Prva glasi: čuj, Izrćle, Gospodin, naš Bog, jest jedini. 30 Ljubi Gospodina, svoga Boga, svim srcem, svom dušom, svom pameti i svom svojom snagom! 31 Druga glasi: Ljubi svoga bližnjega kao samoga sebe! Važnije zapovijedi od tih nema.” 32 Tada mu reče pismoznanac: “Dobro, učitelju, posve si pravo rekao: Samo je jedan Bog, i osim njega nema drugoga. 33 Njega ljubiti svim srcem, svom dušom, svom pameti kao samoga sebe: to je vrednije od svih paljenica i žrtava.” 34 Kad vidje Isus kako pametno odgovori, reče mu: “Nisi daleko od Božjega kraljevstva.” Otada se ne usudi više nitko zapitati ga što. 35 Kad je Isus učio u Hramu, zapita: “Kako mogu pismoznanci tvrditi da je Mesija Davidov sin? 36 Ipak sam David kaže u Duhu Svetom: Reče Gospodin mome Gospodinu: Sjedi meni s desne, dok položim tvoje neprijatelje za podnožje tvojim nogama! 37 Sam David naziva ga Gospodinom, kako može dakle biti njegov sin?” Veliko mnoštvo naroda rado ga je slušalo. 38 Dalje im reče u svojoj pouci: “čuvajte se pismoznanaca! Oni rado idu u dugačkim haljinama, hoće da ih ljudi pozdravljaju na javnim mjestima 39 i da zauzimaju u sinagogama prva mjesta i na gozbama pročelja. 40 Oni izjedaju udovičke kuće i prave se da izgovaraju duge molitve. Njih čeka stroži sud.” 41 Isus je sjedio nasuprot blagajni za prinose i gledao kako narod ubacuje novac u blagajnu. Mnogi su bogataši ubacivali mnogo. 42 Jedna siromašna udovica dođe i ubaci dvije lepte, što čini kvadrant. 43 Tada dozva svoje učenike i reče im: “Zaista kažem vam: Ova siromašna udovica stavila je više u blagajnu nego svi drugi. 44 Jer svi drugi ubaciše od svoga viška, a ona stavi od svoga siromaštva sve što je imala za hranu.”