Bible

1 Abimelek, Jerubaalov sin, ode u Šekem k braći svoje majke i predloži njima i svemu rodu obitelji svoje majke ovo: 2 ”Upitajte jednom otvoreno sve građane Šekema: Što je bolje za vas: da su vam gospodari sedamdeset ljudi, svi sinovi Jerubaalovi, ili da vam je gospodar jedan čovjek? Pomislite na to da sam ja vaše tijelo i vaša kost!” 3 Tu njegovu izjavu izrekoše braća njegove majke pred svim građanima Šekema, i njihova se srca privinuše Abimeleku. Jer oni sebi rekoše: “Naš je brat.” 4 Dadoše mu sedamdeset šekela srebra iz Baal-Beritova hrama. Time najmi sebi Abimelek ljude bez posjeda i drzovite, koji mu se pridružiše. 5 On pođe onda u kuću svog oca u Ofru i pobi svoju braću, sinove Jerubaalove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu. Samo osta Jotam, najmlađi Jerubaalov sin, jer se je bio sakrio. 6 Nato se sakupiše svi građani u Šekemu i svi stanovnici Bet-Mila, odoše i učiniše Abimeleka kraljem kod hrasta koji stoji u Šekemu. 7 Kad to javiše Jotamu, ode on, stade na vrh gore Gerizima i povika im u sav glas: “čujte me, građani Šekema, tako vas Bog čuo! 8 Jedanput pošla stabla da pomažu sebi kralja. Rekoše maslini: Budi naš kralj! 9 A maslina im odvrati: Zar ja da ostavim svoju pretilinu, koju na meni slave bogovi i ljudi, pa da idem vladati nad drvećem? 10 Tada reče drveće smokvi: Dođi, budi naš kralj! 11 A smokva im odvrati: Zar ja da ostavim svoju sladost i krasni svoj plod, pa da idem vladati nad drvećem? 12 I reče drveće vinovoj lozi: Dođi, budi naš kralj! 13 A vinova im loza odvrati: Zar ja da ostavim svoje vino, koje veseli Boga i ljude, pa da vladam nad drvećem? 14 I reče sve drveće trnu: Dođi, budi naš kralj! 15 A trn im odgovori: Ako doista hoćete mene pomazati sebi za kralja, onda dođite i sklonite se u moju sjenu; ako li ne ćete, onda neka izađe oganj iz trna i spali libanonske cedrove! \ 16 A sada! Ako ste vjerno i pošteno radili, kad učiniste Abimeleka kraljem, i ako ste dobro učinili Jerubaalu i njegovoj kući i nagradili mu ono što je učinio? 17 vi, za koje se je moj otac borio i svoj život izložio i koje je izbavio iz ruku Midjanaca, 18 a vi danas ustadoste na kuću mojega oca i pobiste njegove sinove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu, i učiniste kraljem Abimeleka, sina njegove sluškinje, nad građanima Šekema zato što je vaš brat? 19 ako ste dakle danas vjerno i pošteno radili prema Jerubaalu i njegovoj kući, onda se veselite zbog Abimeleka, a on neka se veseli zbog vas! 20 Ako li niste, neka iziđe oganj od Abimeleka i spali građane u Šekemu i Bet-Milu i neka iziđe oganj od građana u Šekemu i od Bet-Mila i spali Abimeleka!” 21 Tada pobježe Jotam i skloni se. Ode u Beer i ondje ostade bojeći se svojega brata Abimeleka. 22 I vladao je Abimelek Izrćlom tri godine. 23 I posla Bog razdor između Abimeleka i građana u Šekema, tako da se građani Šekema iznevjeriše Abimeleku. 24 Tako se je morao osvetiti zločin učinjen na sedamdeset sinova Jerubaalovih i krv njihova doći na njihova brata Abimeleka, koji ih je bio ubio, i na građane Šekema, koji su ga bili potakli da ubije svoju braću. 25 I građani Šekema postaviše mu zasjede po gorskim vrhovima, pa su plijenili svakoga koji je prolazio mimo njih onim putem. Javiše to Abimeleku. 26 Gaal, Ebedov sin, bio je naime došao sa svojom braćom, i oni su se bili nastanili u Šekemu. A građani Šekema pouzdaše se u njega. 27 Kad su bili izašli u polje i u svojim vinogradima imali berbu i tiještili grožđe, prirediše veselje, odoše u hram svojega boga, jedoše i piše, i psovali su Abimeleka. 28 Gaal, Ebedov sin, povika: “Tko je Abimelek i tko smo mi Šekemljani da mu moramo služiti? Nije li on Jerubaalov sin, a Zebul njegov upravitelj? Budite radije podložni ljudima Hamora, Šekemova oca! Zašto da njemu budemo podložni? 29 O, kad bih ja imao u svojoj ruci taj narod! Protjerao bih Abimeleka.” Tada rekoše Abimeleku: “Pojačaj svoju vojsku i kreni!” 30 A kad je Zebul, gradski upravitelj, čuo izjave Gaala, Ebedova sina, vrlo se razgnjevi. 31 On posla tajno glasnike Abimeleku i poruči mu: “Evo, Gaal, sin Ebedov, dođe sa svojom braćom u Šekem. Oni sad bune grad protiv tebe. 32 Ustani, dakle, noću sa svojim ljudima i postavi zasjedu u polju! 33 Rano ujutro, kad sunce grane, digni se i udari na grad! Kad on zatim sa svojim ljudima izađe protiv tebe, učini s njim kako ti dolikuje!” 34 Tada usta Abimelek noću sa svim svojim ljudima. Postaviše zasjedu Šekemu u četiri čete. 35 Kad Gaal, Ebedov sin, iziđe i stade pred vrata gradska, iskoči onda Abimelek sa svojim ljudima iz zasjede. 36 Gaal ugleda ljude i reče Zebulu: “Eno dolaze ljudi s vrha gore!” A Zebul mu odvrati: “Od gorske sjene čine ti se ljudi.” 37 Ali Gaal potvrdi još jednom: “Eno, ljudi silaze s visa! Druga četa dolazi od čarobničkog hrasta.” 38 Tada mu doviknu Zebul: “Gdje su ti sada velika usta? Ti si bio onaj koji se je rugao: Tko je Abimelek da mu moramo biti podložni? Pa to su ljudi koje si prezreo. Iziđi sada i bori se s njim!” 39 I izađe Gaal pred Šekemljanima i potuče se s Abimelekom. 40 Ali ga Abimelek natjera u bijeg, i on pobježe pred njim. 41 Dok je Abimelek ostao u Arumu, istjera Zebul Gaala i njegovu braću. Tako nisu mogli dulje ostati u Šekemu. 42 Kad sutradan izađoše ljudi u polje i javiše to Abimeleku, 43 uze on vojsku, razdijeli je u tri čete i razmjesti je kao zasjedu u polju. A čim vidje da su ljudi izašli iz grada, skoči na njih i pobi ih. 44 Sam Abimelek udari sa svojom četom i stane kod gradskih vrata, a druge dvije čete udariše na sve one koji su bili u polju, i pobiše ih. 45 Tada je Abimelek cijeli dan udarao na grad. Kad zauze grad, poubija stanovnike, razori grad i prosu sol po njemu. 46 A kad to čuše svi stanovnici Šekemske kule, odoše u podrum hrama boga Berita. 47 čim dojaviše Abimeleku da su se tamo skupili svi stanovnici Šekemske kule, 48 izađe on sa svim svojim ljudima na goru Salmon. Tamo prihvati Abimelek sjekiru, odsiječe granu drveta, podiže je i stavi je na svoje rame. A ljudima zapovjedi: “Što vidjeste da sam ja učinio, to brzo činite i vi!” 49 Tada i svi ljudi, čovjek za čovjekom, odsjekoše granu drveta, pođoše zatim za Abimelekom, slagaše grane nad podrum i njima zapališe podrum. I tako izginuše svi stanovnici Šekemske kule, oko tisuću muškaraca i žena. 50 Potom ode Abimelek na Tebes, opkoli Tebes i osvoji ga. 51 Usred grada bila je tvrda kula u koju su bili pobjegli svi ljudi i žene, svi stanovnici grada. Oni zatvoriše za sobom vrata i popeše se na krov kule. 52 Abimelek dođe sve do kule i htjede udariti na nju. Kad se posve primakao vratima kule, da je zapali, 53 baci jedna žena gornji mlinski kamen na glavu Abimeleku i razbi mu lubanju. 54 On brzo dozove momka koji mu je nosio oružje i zapovjedi mu: “Izvadi svoj mač i ubij me! Inače će se za me reći: Žena ga je ubila.” I probode ga njegov momak, i on umre. 55 Kad vidješe Izrćlci da je Abimelek mrtav, vratiše se svi svojim kućama. 56 Tako plati Bog Abimeleku za zločin što ga je bi počinio prema svom ocu ubivši svoje sedamdesetero braće. 57 Isto tako dade Bog da svi zločini ljudi u Šekemu natrag padnu na njihovu glavu. Tako se ispuni na njima kletva Jotama, Jerubaalova sina.