Bible

1 Viči iz puna grla, ne susteži se! Podigni svoj glas kao truba. Objavi mojemu narodu njegov grijeh, Jakovljevoj kući njezine opačine! 2 Pitaju me dan na dan i rado bi htjeli doznati moje putove. Kao narod koji čini pravednost i ne odmiče se od pravde svojega Boga, tako oni traže od mene pravedne sudove navaljuju na Božje objavljenje. 3 Zašto postimo, a ti to ne vidiš, trapimo se, a ti na to ne paziš? Eto, u dan kad postite, idete za svojim poslovima i sve radite. 4 Eto, postite da se svađate i tučete, da udarate opakom šakom. Nemojte dalje tako postiti kao sada, da se čuje vaš glas u nebeskoj visini? 5 Zar je to post koji mi je po volji, dan kada se čovjek trapi? Da objesi svoju glavu kao sita i da prostire poda se vreću i pepeo? Zar ćeš to zvati postom i danom ugodnim Gospodinu? 6 Nije li ovo post što ga volim: da razvežeš nepravedne sveze, da odriješiš remenje ropstva, da pustiš na slobodu zarobljenike i izlomiš svaki jaram? 7 Nije li u tome, da prelamaš svoj kruh gladnome i primaš u svoju kuću bijedne beskućnike? Kad vidiš koga napola gola, moraš ga zaodjenuti i ne ukloniti se svojemu rodu po krvi. 8 Tada zasja tvoje svjetlo kao zora, tvoje zdravlje brzo procvate, tvoje opravdanje ide pred tobom, Gospodnji je sjaj tvoje zaleđe. 9 Ako tada zovneš, daje ti odgovor Gospodin. Ako vikneš za pomoć, on će reći: Evo me. Ako izbaciš iz svoje sredine jaram, pružanje prsta i lažni govor 10 i gladnome ponudiš rado što imaš, i nasitiš nevoljnika, onda zasja tvoje svjetlo u tami, i mrak će tvoj biti jasan kao podne. 11 Vazda će te voditi Gospodin, pa i u suši će ti dušu krijepiti. On jača tvoje kosti, i ti si kao vrt dobro zaliven, kao izvor kojemu voda nikada ne presuši. 12 Tvoji sazidaju prastare ruševine. Temelje prošlih pokoljenja opet ti podižeš. Prozvat će te zazidateljem pukotinâ, popraviteljem ulica za naselje. 13 Ako svoju nogu u subotu ustegneš, tako da na moj sveti dan ne obavljaš svojih poslova i subotu prozoveš milinom, a sveti Gospodnji dan dostojnim poštovanja i time da ga slaviš, da u taj dan ne putuješ i ne obavljaš svoje poslove i ne govoriš za svoje stvari, 14 tada ćeš se veseliti u Gospodinu, i ja ću te izvesti na zemaljske visine i dat ću ti da uživaš; baštinu svojega oca Jakova, jer su to obećala Gospodnja usta. \