Isaiah 2
1 Objava koju je primio Izaija, Amosov sin, o Judi i Jeruzalemu.
2 Na kraju danâ dogodit će se da će utvrđena gora s Gospodnjom kućom biti kao glava gorama, uzvišena iznad visina.
3 Tada će grnuti k njoj svekoliki narodi. Mnogi će narodi ići tamo i govoriti: “Dođite da idemo na Gospodnju goru, u kuću Boga Jakovljeva! Neka nas on uči svojim putovima! Mi želimo hoditi njegovim stazama!” Jer nauk izlazi sa Siona i Gospodnja riječ od Jeruzalema.
4 On sudi među narodima, govori pravicu mnogim narodima. Oni prekivaju svoje mačeve u plugove, svoja koplja u srpove. Više ne diže mač narod protiv naroda. Više se ne uči ratu.
5 Dakle, kućo Jakovljeva! Zaputimo se u Gospodnjoj svjetlosti!
6 Ali ti si odbacio svoj narod, Jakovljevu kuću; jer su puni vračara s Istoka i gatalaca kao Filistejci. Idu ruku pod ruku s tuđincima. \
7 Puna je njihova zemlja srebra i zlata. Nema broja njihovu blagu. Puna je njihova zemlja konja. Nema broja njihovim kolima.
8 Puna je njihova zemlja idola. Klanjaju se djelu svojih ruku, što ga napraviše njihovi prsti.
9 Pregiba se čovjek, ponižava se muž. Ne ćeš im oprostiti.
10 Zavuci se u kamene pećine! Sakrij se u prah! Pred strahovitim Gospodnjim pogledom, pred uzvišenim njegovim veličanstvom!
11 Prignut će se uznositost ljudi, poništit će se oholost muževa. Samo je Gospodin uzvišen u onaj dan.
12 Jer će dan suda Gospodin nad vojskama održati nad svime što je oholo i uznosito, i nad svime što se podiže, da se to poništi; \
13 nad svim cedrovima Libanona, visokim, ponositim, i nad svim hrastovima od Bašana,
14 nad svim visokim gorama i nad svim uzdignutim humovima,
15 nad svakom visokom kulom i svakim utvrđenim zidom,
16 nad svim tarsiškim lađama i nad svakom dragocjenom barkom.
17 Prignut će se uznositost ljudi, poništit će se oholost muževa. Samo je Gospodin uzvišen u onaj dan.
18 Iščeznut će svi idoli.
19 Zavlačit će se ljudi u kamene pećine, u zemaljske rupe, pred strahovitim Gospodnjim pogledom, pred uzvišenim njegovim veličanstvom, kad ustane da prepadne zemlju.
20 U onaj će dan čovjek svoje idole od srebra i zlata, što ih je sebi napravio kako bi im se klanjao, pobacati štakorima i slijepim miševima.
21 Da se zavuče u kamene rasjekline, u gorske pukotine pred strahovitim Gospodnjim pogledom, pred uzvišenim njegovim veličanstvom, kad ustane da prepadne zemlju.
22 Zato se okanite ljudi, kojima kroz nos ide životni dah! Kako ih treba malo cijeniti!