1Tada se Josip nije više mogao dulje suzdržati pred svima koji su stajali oko njega, i povika: “Izađite svi odavle van!” Tako nije bilo nikoga uz njega kad se Josip pokazao svojoj braći.
2On je plakao tako glasno da su ga čuli Egipćani, a dočula je za to i faraonova kuća.
3Josip reče braći: “Ja sam Josip! Dakle još živi moj otac!” Ali njegova braća ne mogoše mu odgovoriti; tako su bili zaprepašteni pred njim. \
4A Josip pozva braću: “Pristupite samo bliže k meni!” Kad pristupiše bliže, reče: “Ja sam vaš brat Josip, koga prodadoste u Egipat.
5Ali sad se ništa ne uznemirujte i ne korite sebe zato što me ovamo prodadoste, jer Bog me posla pred vama da vas uzdrži na životu!
6Već dvije godine vlada glad u zemlji, a bit će još pet godina za kojih ne će biti ni oranja ni žetve.
7Ali Bog me posla pred vama da uzdrži vaše pleme na zemlji i da vam očuva život čudesnom pomoći.
8Tako me dakle ne poslaste vi ovamo, nego Bog. On me učini ocem faraona i gospodarom cijele njegove kuće i vladarom čitave egipatske zemlje.
9Pođite sad brže k ocu i javite mu: Ovako poručuje tvoj sin Josip: Bog me učini gospodarom svega Egipta! Dođi k meni, nemoj oklijevati!
10Prebivat ćeš u gošenskoj zemlji i bit ćeš blizu mene, ti i tvoja djeca i unučad, i tvoje ovce i goveda i sve tvoje imanje.
11Ja ću se ovdje brinuti za tvoju prehranu jer će još pet godina potrajati glad. Ti ne ćeš osiromašiti svojom obitelji i svime što imaš.
12Eto, vidite, vi i moj brat Benjamin svojim očima, da sam ja koji govori s vama.
13Javite ocu moje visoko dostojanstvo u Egiptu i sve što doživjeste! Onda brzo dovedite ovamo mojega oca!”
14Tada pade oko vrata svom bratu Benjaminu i zaplaka, a i Benjamin zaplaka na njegovim prsima.
15Onda izljubi svu ostalu braću i izgrli ih sa suzama. Potom njegova braća s njime razgovorahu.
16I u faraonovu kuću dopre glas: “Dođoše Josipova braća!” Faraon i njegove sluge obradovaše se tomu.
17I faraon reče Josipu: “Pozovi svoju braću, neka ovo učine: Natovarite svoje životinje, otiđite u kanaansku zemlju,
18uzmite svojega oca i svoje obitelji i dođite k meni! Dat ću vam onda što dobra ima u egipatskoj zemlji; jest, najbolje u zemlji uživat ćete.\
19Dalje te ovlašćujem da ih pozoveš: Uzmite sebi iz egipatske zemlje kola za svoju djecu i za svoje žene, posadite u njih i svojega oca i dođite ovamo!
20Neka vam ne bude žao vašeg pokućstva; jer će biti vaše sve što ima dobra u svoj egipatskoj zemlji.” \
21Izrćlovi sinovi učiniše tako. Josip im dade kola po zapovijedi faraonovoj; isto tako opskrbi ih hranom za put.\
22I svakomu dade svečane haljine; a Benjaminu dade trista srebrnjaka i pet svečanih haljina.\
23A ocu posla deset magaraca natovarenih najboljim plodovima što ih ima u Egiptu i deset magarica natovarenih žitom, kruhom i hranom, ocu za put.
24Potom otpusti svoju braću i oni odoše nakon što ih još opomenu: “Nemojte se koriti putem!”
25Tako otiđoše iz Egipta i dođoše u kanaansku zemlju k svom ocu Jakovu.
26Oni ga izvijestiše: “Josip je još živ, i on je vladar nad svom egipatskom zemljom.” Ali njegovo srce ostade hladno; jer im on nije vjerovao.\
27Ali kad mu ispripovjediše sve što im je Josip bio kazao, i kad vidje kola što ih je Josip bio poslao da ga dovedu, tada oživje duh u njihovu ocu Jakovu.
28I povika Izrćl: “Dosta! Moj sin Josip još je živ! Poći ću da ga vidim prije negoli umrem!”