Genesis 17
1 Kad Abramu bi devedeset i devet godina, javi se Gospodin Abramu i reče mu: “Ja sam Bog svemogući. Hodi preda mnom i budi savršen!
2 I sklopit ću savez između sebe i tebe: Dat ću ti veoma mnogobrojno potomstvo.”
3 Tada Abram pade ničice na lice, i Bog je s njim govorio ovako:
4 ”Evo, ja sklapam savez s tobom: Ti ćeš postati otac mnogim narodima.
5 Zato odsad tvoje ime ne će biti Abram, nego ćeš se zvati Abraham; jer te postavljam ocem mnogobrojnim narodima. \
6 Umnožit ću veoma tvoje potomstvo i načinit ću od tebe narode, i kraljevi će izaći od tebe.
7 Sklapam savez vječan između sebe i tebe i tvojega potomstva; od koljena do koljena bit ću Bog tebi i tvojim potomcima.\
8 Tebi i tvojemu potomstvu dat ću zemlju u kojoj sad prebivaš kao tuđinac, svu kanaansku zemlju, u vječni posjed. I bit ću Bog njihov.”
9 I reče Bog dalje Abrahamu: “Tako držite savez moj, ti i tvoje potomstvo, od koljena do koljena!
10 A ovo je savez moj između mene i vas i tvojega potomstva, što ćete ga držati: Sve muško kod vas ima se obrezivati.
11 A obrezivat ćete se na mesu svoje prednje kožice. To neka bude znak saveza između mene i vas!
12 Osam dana iza rođenja neka se obreže kod vas svaki dječak, od koljena do koljena, i sluga rođen u kući, i rob kupljen za novac od bilo kojeg tuđinca, a koji nije iz tvog potomstva.
13 Ima biti obrezan i sluga rođen u tvojoj kući i rob kojega kupiš za novac. Tako ima biti moj savez vječno utisnut u vaše meso.
14 A muškarac neobrezan, koji ne bude obrezan na mesu svoje prednje kožice, neka se istrijebi iz svog naroda; on je prelomio savez sa mnom.” \
15 Još reče Bog Abrahamu: “Saraju, svoju ženu, ne zovi više Saraja, nego neka joj bude ime Sara!
16 Jer ja ću je blagosloviti i dat ću ti sina od nje. Blagoslovit ću je: Izaći će od nje narodi, i kraljevi naroda proizaći će od nje.”
17 Tada Abraham pade ničice na lice i nasmija se; jer pomisli u sebi: “Zar da se jednome stogodišnjaku rodi sin, ili da rodi Sara koja ima devedeset godina?” \
18 Zato reče Abraham Bogu: “O da bi samo Jišmćl živio pred tobom!”
19 Ali Bog odgovori: “Ne, Sara, žena tvoja, rodit će ti sina, i ti mu nadjeni ime Izak! S njim ću sklopiti vječni savez što će vrijediti i za njegove potomke.
20 A i za Jišmćla uslišio sam te: Eto, blagoslivljam ga i činim ga plodnim i dajem mu mnogobrojno potomstvo. Dvanćst knezova izaći će od njega, i učinit ću ga ocem velikog naroda.
21 A sklopit ću zavjet svoj samo s Izakom, koga će ti roditi Sara dogodine u ovo doba.”
22 Kad završi Bog s njim svoj govor, diže se od Abrahama.
23 Tada Abraham uze Jišmćla, svojega sina, i sve koji se rodiše u njegovoj kući, i sve koje je bio kupio za novac, sve što je bilo muško u kući Abrahamovoj, i obreza još isti dan meso njihove prednje kožice, kako mu je bio zapovjedio Bog.
24 A bilo je Abrahamu devedeset i devet godina kad je bio obrezan na mesu svoje prednje kožice.
25 A Jišmćlu, njegovu sinu, bilo je trinćst godina kad je bio obrezan na mesu svoje prednje kožice.
26 U isti dan bili su obrezani Abraham i njegov sin Jišmćl.
27 I svi muškarci njegove kuće, rođeni u kući ili od tuđinaca za novac kupljeni, bili su s njim obrezani.