1Kad je Šaulov sin doznao da je Abner poginuo u Hebronu, izgubio je srčanost, i sav se Izrćl smeo.
2A imao je Šaulov sin dvojicu vođa nad četama. Jedan se zvao Baana, drugi Rekab. Bili su sinovi Benjaminovca Rimona iz Beerota, i Beerot se naime pribraja Benjaminu,
3iako su stanovnici Beerota pobjegli u Gitajim i smatraju se tamo došljacima do dana današnjega.
4Jonatan, Šaulov sin, imao je sina koji je na obje noge bio hrom. Bilo mu je pet godina kad je stigao glas o Šaulu i Jonatanu iz Jizreela. Tada ga je bila uzela njegova dadilja i pobjegla. U brzini on pade i postade tako hrom. Zvao se je Meribaal.
5Sinovi Rimona iz Beerota, dakle Rekab i Baana, digoše se i pođoše za podnevne žege u Išbaalovu kuću, kad je o podne počivao.
6Prodriješe u nutrinu kuće, kao da htjedoše uzeti pšenice, i probodoše ga u slabine. Nato se udaljiše Rekab i njegov brat Baana.
7Kad su bili došli u kuću, ležao je on na svojoj postelji u spavaonici. Oni ga ubiše, odsjekoše mu glavu, uzeše glavu, pa su išli cijele one noći niz jordansku ravnicu.
8I donesoše Išbaalovu glavu k Davidu u Hebron, i rekoše kralju: “Evo glave Išbaala, Šaulova sina, tvojega neprijatelja, koji ti je radio o životu! Tako danas osveti Gospodin mojega gospodara, kralja, na Šaulu i njegovu potomku.”
9David odvrati Rekabu, njegovu bratu Baani, sinovima Rimona iz Beerota, i reče im: “Tako živ bio Gospodin, koji je izbavio moj život iz svake tjeskobe,
10ja sam onoga koji mi donese vijest da je Šaul mrtav, i koji je mislio da je sretan glasnik, dao uhvatiti i ubiti ga u Siklagu, a ipak sam mu bio morao dati uzdarje.
11I kad opaki ljudi ubiše čovjeka nedužna u njegovoj kući, na njegovoj postelji, da ja onda ne tražim od vas njegovu krv i da vas ne istrijebim sa zemlje?”
12I David dade zapovijed vojnicima. Oni ih pogubiše, odsjekoše im ruke i noge i objesiše ih kod jezera u Hebronu. Išbaalovu glavu uzeše i pokopaše je u Abnerovu grobu u Hebronu.