1Kad su Filistejci bili oteli kovčeg Božji, odnesoše ga iz Eben Hćzera u Ašdod.
2Tada uzeše Filistejci kovčeg Božji, donesoše ga u Dagonov hram i postaviše ga uz Dagona.
3A kad stanovnici Ašdoda sutradan ustadoše, ležao je Dagon s licem na tlu pred Gospodnjim kovčegom. Oni uzeše Dagona i postaviše ga opet na njegovo mjesto.
4Kad sutradan ustadoše, ležao je Dagon opet s licem na tlu pred Gospodnjim kovčegom. Glava Dagonova i obje ruke ležale su odsječene na pragu. Pokraj njih ležao je Dagonov trup.
5Zato Dagonovi svećenici i svi koji obavljaju službu u Dagonovu hramu ne staju na Dagonov prag u Ašdodu do dana današnjega.
6A ruka Gospodnja oteža stanovnicima Ašdoda. On ih prepade kad ih udari kužnim čirem, Ašdod i sve njegovo područje.
7Kad stanovnici Ašdoda vidješe što je, rekoše: “Kovčeg Boga Izrćlova ne smije ostati kod nas; jer je teška njegova ruka na nama i na našemu bogu Dagonu.”\
8Zato poslaše te sabraše k sebi sve filistejske glavare i upitaše: “Što ćemo činiti s kovčegom Boga Izrćlova?” Oni odgovoriše: “Neka se prenese kovčeg Boga Izrćlova prijeko u Gat!” I prenesoše tamo kovčeg Boga Izrćlova.
9A kad ga prenesoše, pusti Gospodin na grad vrlo veliku muku. On udari stanovnike grada, velike i male, tako da su na njima provalili čirevi.
10I poslaše kovčeg Božji u Ekron. Kad dođe kovčeg Božji u Ekron, povikaše stanovnici Ekrona: “Donesoše k nama kovčeg Boga Izrćlova da pomori nas i sav narod.”
11Zato poslaše te sabraše sve filistejske glavare i zamoliše: “Otpravite kovčeg Boga Izrćlova! Neka se vrati na mjesto kamo pripada! Inače bi mogao pomoriti nas i naš narod.” Bio je to smrtni strah nad cijelim gradom. Teška je bila Božja ruka na njemu.
12Ljudi koji ne pomriješe bili su udareni kužnim čirom, i jauk se iz grada dizao do neba.