1Bože, rasrdio si se na nas, rasuo si nas, gnjevio si se; povrati nas.
2Zatresao si zemlju, i razvalio si je; stegni rasjeline njezine, jer se njiha.
3Dao si narodu svojemu da pozna ljutu nevolju, napojio si nas vina od kojega se zanesosmo.
4Podigni zastavu za one koji te se boje, da uteku od luka,
5Da se izbave mili tvoji. Pomozi desnicom svojom i usliši me.
6Bog reče u svetinji svojoj: veseliću se, razdijeliću Sihem, i dolinu Sokot razmjeriću.
7Moj je Galad, moj je Manasija, Jefrem je krjepost glave moje, Juda skiptar moj,
8Moav čaša moja, iz koje se umivam, na Edoma pružiću obuću svoju. Pjevaj mi, Filistejska zemljo!
9Ko će me odvesti u tvrdi grad? Ko će me otpratiti do Edoma?
10Zar nećeš ti, Bože, koji si nas odbacio, i ne ideš, Bože, s vojskom našom?
11Daj nam pomoć u tjeskobi. A obrana je čovječija uzalud.
12Bogom smo jaki; on gazi neprijatelje naše.