1Bože, slavo moja, nemoj mučati,
2Jer se usta bezbožnička i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivijem.
3Riječima zlobnijem sa svijeh strana gone me, i oružaju se na me ni za što.
4Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim.
5Vraćaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.
6Postavi nad njim starješinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane.
7Kad se stane suditi, neka izađe kriv, i molitva njegova neka bude grijeh.
8Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi.
9Djeca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica.
10Djeca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hljeba izvan svojih pustolina.
11Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tuđini muku njegovu.
12Nek se ne nađe niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove.
13Natražje njegovo nek se zatre, u drugom koljenu neka pogine ime njihovo.
14Bezakonje starijeh njegovijeh nek se spomene u Gospoda, i grijeh matere njegove nek se ne izbriše.
15Neka budu svagda pred Gospodom, i on neka istrijebi spomen njihov na zemlji;
16Zato što se nije sjećao činiti milost, nego je gonio čovjeka ništega i ubogoga, i tužnome u srcu tražio smrt.
17Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.
18Nek se obuče u kletvu kao u haljinu, i ona nek uđe u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.
19Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblači, i kao pojas, kojim se svagda paše.
20Taka plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju.
21A meni, Gospode, Gospode, učini što priliči imenu tvojemu. Ti si dobar, milošću svojom izbavi me.
22Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni.
23Nestaje me kao sjena, kad se odmiče; tjeraju me kao skakavce.
24Koljena moja iznemogoše od posta, i tijelo moje omrša.
25Postadoh potsmijeh njima; videći me mašu glavom svojom.
26Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj.
27Neka poznadu da je ovo tvoja ruka, i ti, Gospode, da si ovo učinio.
28Oni kunu, a ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se tvoj obraduje.
29Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.
30Hvaliću Gospoda veoma ustima svojima, i usred mnogih slaviću ga,
31Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onijeh koji osuđuju dušu njegovu.