1Trubu na usta, i reci: kao orao ide na dom Gospodnji; jer prestupiše zavjet moj i otpadiše se od zakona mojega.
2Izrailj će vikati k meni: Bože moj; poznajemo te.
3Izrailj je ostavio dobro; neprijatelj će ga goniti.
4Postavljaju careve, ali ne od mene; podižu knezove, za koje ja ne znam; od srebra svojega i od zlata svojega grade sebi likove, da se istrijebe.
5Ostavilo te je tele tvoje, Samarijo; jarost se moja raspalila na njih; dokle se neće moći očistiti?
6Jer je i ono od Izrailja; načinio ga je umjetnik, i nije Bog; tele će Samarijsko otići u komade.
7Jer siju vjetar, pa će žeti oluju; stabljike neće imati, klica neće dati brašna; da bi i dala, proždrijeće ga tuđinci.
8Proždrijeće se Izrailj, biće među narodima kao sud na kom nema miline.
9Jer otidoše k Asircu, divljemu magarcu, koji je sam za se; Jefrem naima ljubavnike.
10A što naimaše među narodima, ja ću ih sabrati; a već i okusiše malo radi bremena cara nad knezovima.
11Što umnoži Jefrem oltare da griješi, biće mu oltari na grijeh.
12Napisah mu velike stvari u zakonu svom; ali mu se čine kao nešto tuđe.
13Za žrtve, koje mi prinose, prinose meso, i jedu ga; Gospod ih ne prima; sada će se opomenuti bezakonja njihova i pohodiće grijehe njihove; oni će se vratiti u Misir.
14Izrailj zaboravi tvorca svojega, i sagradi dvorove, i Juda umnoži tvrde gradove; ali ću pustiti oganj u gradove ovomu, i spaliće dvorove onomu.