2 Corinthians 12
1 Морам се хвалити. Не вреди, истина, ништа, али ја ћу ипак доћи на виђења и откривења Господња.
2 Знам човека Христова, који пре четрнаест година - да ли у телу, не знам, или осим тела, не знам, Бог зна - би однесен до трећега неба.
3 И знам за тога човека - да ли у телу или осим тела, не знам, Бог зна -
4 да би однесен у рај и чу неисказане речи, који човеку није слободно говорити.
5 Тим ћу се (човеком) хвалити, са собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својима.
6 Јер, кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао. Али нећу то да чиним, да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује од мене.
7 И да се за премнога откривења не бих понео, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме бије песницом, да се не поносим.
8 За овога трипут молих Господа да одступи од мене.
9 И рече ми: Доста ти је благодат моја; јер се сила у слабости показује потпуно. Најрадије ћу се, дакле, хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.
10 Зато волим слабости, злостављања, невоље, гоњења и беде за Христа: јер кад сам слаб, онда сам силан.
11 Постадох безуман: ви сте ме натерали. Јер је требало да ме ви хвалите: јер ни у чему не бејах мањи од превеликих апостола, иако сам ништа.
12 Знаци апостолови учињени су међу вама у сваком трпљењу, у знацима, чудесима и силама.
13 Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим што вам ја сам не досадих? Опростите ми ову неправду!
14 Ево сам готов по трећипут да вам дођем, и нећу вам досадити. јер не тражим што је ваше, него вас. Јер нису дужна деца родитељима тећи, него родитељи деци.
15 А ја ћу врло радо (све) жртвовати, па и самога себе ћу жртвовати за душе ваше. Кад ја (,дакле,) вас одвише љубим, зар да ви мене мање љубите?
16 Али нека буде: ја вам не досадих; али, лукав будући, добих вас преваром.
17 Еда ли вас што закидох преко кога од оних које сам послао к вама?
18 Умолио сам Тита и послао сам с њим брата. Еда ли вас Тит што закиде? Зар не ходисмо истим духом? Зар не истим стопама?
19 Одавно мислите да се бранимо пред вама. Пред Богом говоримо у Христу; а све је, мили моји, за ваш напредак.
20 Јер се бојим да вас, кад дођем, нећу наћи какове хоћу, и ја ћу се наћи вама какова ме нећете; да како (не буду међу вама) свађе, зависти, срдње, распре, опадања, шаптања, надимања, буне;
21 да ме опет, кад дођем, не понизи Бог мој пред вама и не усплачем за многима који су пре грешили и нису се покајали за учињену нечистоту, блуд и срамоту.