1 Thessalonians 2
1 Та сами знате, браћо, да долазак наш к вама није био слаб,
2 него смо се, иако смо пре тога, као што знате, страдали и злостављени били у Филипима, ослободили у Богу своме казивати вам еванђеље Божје с великим трудом.
3 Јер проповед наша није од преваре, ни од нечистоте, ни у лукавству,
4 него, како нас је Бог за вредне нашао да нам повери еванђеље, тако говоримо, и не мислимо људима да угађамо, него Богу који испитује срца наша.
5 Јер нити смо кад, као што знате, ласкали, нити, Бог је сведок, са скривеним лакомством долазили;
6 нити смо тражили од људи славе, ни од вас ни од других,
7 иако смо, као Христови апостоли, могли бити у части; али бисмо благи међу вама, као мати која негује своју децу.
8 Тако вас љубећи, били смо готови дати вам не само еванђеље Божје, него и самога себе, јер сте нам омилели.
9 Сећате се, браћо, посла нашега и труда: ноћ и дан радећи, да не будемо на терет никоме од вас, проповедасмо вам еванђеље Божје.
10 Ви сте сведоци и Бог, као смо свети, праведни и без кривице били према вама кад сте примили веру.
11 Знате да смо вас све, као отац децу своју,
12 световали, позивали и заклињали да живите као што се пристоји пред Богом, који вас је позвао у своје царство и славу.
13 И зато ми и захваљујемо Богу без престанка, што сте ви реч Божју, коју сте чули од нас, примили не као реч човечју, него, као што је заиста, као реч Божју, која и ради у вама који верујете.
14 Јер ви, браћо, прођосте као хришћанске цркве Божје у Јудеји; јер исто тако пострадасте и ви од својих земљака као и они од Јудеја,
15 који убише Господа Исуса и пророке, нас гоне, Бога не слушају и непријатељи су свима људима,
16 па нам бране да проповедамо незнабошцима да би се спасли, - да тако сасвим напуне меру својих греха. Али већ дође на њих вечни гнев (Божји).
17 А ми, браћо, осиротевши за вама на кратко време, лицем, не срцем, овећ смо се трудили да вас (опет) видимо с великом жељом.
18 Јер смо хтели да дођемо к вама - ја, Павле, више пута -, али нам није дао сотона.
19 Јер ко је наша нада, наша радост, наш венац славе пред Господом нашим Исусом о његовом доласку - зар нисте (с другима) и ви?
20 Да, ви сте наша слава и наша радост!