1 Corinthians 2
1 Па и ја, кад дођох к вама, браћо, не дођох с високом речју или мудрошћу, да вам проповедам сведочанство Божје.
2 Јер сам одлу чио био да међу вама знам само Исуса Христа, и то распетога.
3 И ја дођох к вама слаб, са страхом и с трепетом великим,
4 и реч моја и проповед моја не беше у наговорљивим речима (људске) мудрости, него у показивању Духа и силе,
5 да темељ вери вашој не буде мудрост људска, него сила Божја.
6 А мудрост говоримо међу савршенима; али не мудрост овога света или владара овога света који пролазе,
7 него говоримо Божју тајну, сакривену мудрост, коју је Бог пре сваког времена одредио за славу нашу.
8 Ове ниједан од владара овога света није познао; јер да су је познали, неби Господа славе разапели.
9 Него (проповедамо), као што је написано: "Што око не виде и ухо не чу и у срце људско не дође, што уготови Бог онима који га љубе".
10 А нама је Бог открио Духом; јер Дух све испитује, и дубине Божје.
11 Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човекова који је у њему? Тако и у Богу што је, нико не зна осим Духа Божјега.
12 А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који је из Бога, да би знали шта нам је даровано од Бога.
13 Па то и говорим, (али) не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа, тумачећи духовно духовним људима.
14 Обичан човек не прима што је од Духа Божјега, јер му се чини лудост, и не може да разуме то, јер се на духовни начин испитује.
15 Духовни, пак, (човек) испитује све, а њега самога не испитује нико.
16 Јер ко позна ум Господњи да га поучи? А ми имамо ум Христов.