Romans 11SCV

1Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.

2Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:

3Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.

4А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.

5Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.

6Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.

7Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.

8Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.

9И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;

10Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.

11Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.

12А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?

13Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;

14Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.

15Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?

16Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.

17Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;

18Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.

19А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.

20Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.

21Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.

22Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.

23А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.

24Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!

25Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.

26И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.

27И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.

28По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.

29Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.

30Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,

31Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.

32Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.

33О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!

34Јер ко позна мисао Господњу?

35Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?

36Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.

Public Domain

Choose Translation

Switch translation for Romans 11.

Reading Settings

Paragraph viewDisplay verses as flowing paragraphs instead of individual lines
Show verse numbersDisplay verse numbers inline
Red letterHighlight the words of Christ in red

Sign in to save your reading preferences across sessions.