1Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се; поврати нас.
2Затресао си земљу, и развалио си је; стегни раселине њене, јер се њиха.
3Дао си народу свом да позна љуту невољу, напојио си нас вина од ког се занесосмо.
4Подигни заставу за оне који Те се боје, да утеку од лука,
5Да се избаве мили Твоји. Помози десницом својом и услиши ме.
6Бог рече у светињи својој: Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.
7Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој,
8Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Певај ми, филистејска земљо!
9Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?
10Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?
11Дај нам помоћ у тескоби. А обрана је човечија узалуд.
12Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше.