1Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљени,
2Простаци и господо, богати и сиромаси.
3Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.
4Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.
5Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?
6Који се уздате у силу своју, и хвалите се великим богатством својим!
7Човек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откуп за њ.
8Велик је откуп за душу, и неће бити никад
9Да ко довека живи, и не види гроба.
10Сви виде где умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.
11Они мисле да ће куће њихове трајати довека, и станови њихови од колена на колено; именима својим зову земље;
12Али човек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.
13Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;
14Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем.
15Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме Он прима.
16Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његовог.
17Јер кад умре, неће ништа понети, нити ће поћи за њим слава његова.
18Јер душу његову благосиљају за живота његовог, и славе тебе, што угађаш себи.
19Али ће он отићи у стан отаца својих, где света никад не виде.
20Човек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.