1Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју.
2Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје.
3И метну у уста моја песму нову, хвалу Богу нашем. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у Њега.
4Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и оним који теже на лаж.
5Многа су чудеса Твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли Твоје с нама. Нема Ти равна. Хтео бих јављати и казивати, али им броја нема.
6Жртве и дарове нећеш; Ти си ми уши отворио; жртву паљеницу и која се за грех приноси не тражиш.
7И по томе рекох: Ево идем, као што је у књизи писано за мене;
8Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој, и закон је Твој мени у срцу.
9Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, Ти знаш.
10Правде Твоје не сакривам у срцу свом, казујем верност Твоју и спасење Твоје; и не тајим милости Твоје и истине Твоје од сабора великог.
11Господе, немој затворити срца свог од мене; милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају.
12Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.
13Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ.
14Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло.
15Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: Ха! Ха!
16Нека се теше и веселе Тобом сви који траже Тебе Господе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик Господ!
17Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Боже мој, не часи.