1Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.