1Боже, славо моја, немој ћутати,
2Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.