1Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
2Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову?
3Благо онима који држе истину и творе право свагда!
4Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,
5Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим.
6Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.
7Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.
8Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју.
9Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;
10И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.
11Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.
12Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу.
13Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.
14Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.
15Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.
16Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио.
17Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.
18И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.
19Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.
20Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.
21Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру,
22Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.
23И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби.
24После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.
25Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.
26И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,
27Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама.
28И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.
29И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.
30И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.
31И то му се прими у правду, од колена до колена довека.
32И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;
33Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим.
34Не истребише народе, за које им је Господ рекао;
35Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.
36Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка.
37Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.
38Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима.
39Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим.
40И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.
41И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.
42Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.
43Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје.
44Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,
45И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој;
46И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.
47Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!
48Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!