1Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.