1Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.