1И живљаше Израиљ у Ситиму, и народ стаде чинити прељубу са кћерима моавским.
2Оне позиваху народ на жртве својих богова, и народ јеђаше, и клањаше се боговима њиховим.
3И Израиљ приону уз Велфегора; и разгневи се Господ на Израиља.
4И рече Господ Мојсију: Узми све кнезове народне, и обеси их Господу према сунцу, да се одврати гнев Господњи од Израиља.
5И рече Мојсије судијама Израиљевим: Побијте сваки своје који су прионули уз Велфегора.
6И гле, један између синова Израиљевих дође и доведе к браћи својој једну Мадијанку на очи Мојсију и на очи свему збору синова Израиљевих; а они заплакаше на вратима шатора од састанка.
7А кад то виде Финес, син Елеазара сина Арона свештеника, уста исред збора и узе копље у руку;
8И уђе за човеком Израиљцем у шатор, и прободе их обоје, човека Израиљца и ону жену, кроз трбух, и преста погибија међу синовима Израиљевим.
9И изгибе их од те погибије двадесет и четири хиљаде.
10Тада рече Господ Мојсију говорећи:
11Финес, син Елеазара сина Арона свештеника одврати гнев мој од синова Израиљевих отворивши ревност за ме међу њима, да не бих истребио синове Израиљеве у ревности својој.
12Зато му кажи: Ево дајем му свој завет мирни.
13И имаће он и семе његово након њега завет свештенства вечног, јер ревнова за Бога свог и очисти синове Израиљеве.
14А човеку Израиљцу убијеном, који би убијен с Мадијанком, беше име Замрије, син Салманов, кнез од дома оца свог од племена Симеуновог.
15А убијеној жени Мадијани беше име Хазвија, кћи Сура кнеза народног у дому оца свог међу Мадијанима.
16И рече Господ Мојсију говорећи:
17Завојштите на Мадијане, и бијте их;
18Јер они завојштише на вас преварама својим, и претворише вас Велфегором и Хазвијом кћерју кнеза мадијанског, сестром својом, која би убијена у дан погибије која дође с Фегора.