1И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.
2И учини Валак како му рече Валам; и принесе Валак с Валамом на сваком олтару по једно теле и овна.
3Па рече Валам Валаку: Стој код своје жртве паљенице; а ја идем еда бих се срео с Господом, па шта ми јави казаћу ти. И он отиде сам.
4И срете Бог Валама, а он му рече: Седам олтара спремних, и принесох по теле и овна на сваком олтару.
5А Господ метну речи у уста Валаму, и рече врати се к Валаку и тако му реци.
6И врати се к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и сви кнезови моавски.
7А он отвори причу своју, и рече: Из Арама доведе ме Валак, цар моавски с планине источне, говорећи: Ходи, прокуни ми Јакова, ходи, наружи Израиља.
8Како бих клео оног кога не куне Бог? Или како бих ружио оног кога Господ не ружи?
9Јер сврх стена видим га, и с хумова гледам га. Гле, овај ће народ наставати сам, и с другим народима неће се помешати.
10Ко ће избројати прах Јаковљев и број од четврти Израиља? Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов!
11Тада рече Валак Валаму: Шта то радиш од мене? Ја те дозвах да прокунеш непријатеље моје, а гле, ти благосиљаш једнако.
12А он одговори и рече: Зар нећу пазити и говорити оно што ми је Господ метнуо у уста?
13Тада му рече Валак: Ходи са мном на друго место, одакле ћеш га видети; само му крај видиш, а свега га не видиш; прокуни ми га оданде.
14И доведе га у поље Зофим, наврх Фазге, и начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и овна.
15Тада Валам рече Валаку: Стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем онамо на сусрет Господу.
16И срете Господ Валама, и метну му реч у уста, и рече: Врати се к Валаку, и тако говори.
17И дође к њему, а он стајаше код жртве своје паљенице и с њим кнезови моавски; и рече Валак: Шта вели Господ?
18А он отвори причу своју, и рече: Устани Валаче, и послушај, чуј ме сине Сефоров!
19Бог није човек да лаже, ни син човечји да се покаје. Шта каже неће ли учинити, и шта рече неће ли извршити?
20Гле, примих да благословим; јер је Он благословио, а ја нећу порећи.
21Не гледа на безакоње у Јакову ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар кад надвлада.
22Бог га је извео из Мисира, Он му је као снага једнорогова.
23Јер нема чини на Јакова ни врачања на Израиља; у ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу, што је учинио Бог.
24Ево, народ ће устати као силан лав, и као лавић скочиће; неће лећи докле не поједе лов и попије крв побијених.
25Тада рече Валак Валаму: Немој га ни клети ни благосиљати.
26А Валам одговори Валаку: Нисам ли ти казао да ћу чинити шта ми год Господ каже?
27А Валак рече Валаму: Ходи, одвешћу те на друго место; да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш.
28И одведе Валак Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу.
29И рече Валам Валаку: Начини ми овде седам олтара, и приправи ми овде седам телаца и седам овнова.
30И учини Валак како рече Валам и принесе жртву по теле и овна на сваком олтару.