1И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика
2Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.
3И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.
4А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:
5Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.
6И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.
7Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.
8А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.
9А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
10И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?
11А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.
12И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
13И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
14И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.
15А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.
16И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?
17И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.
18А ујутру, враћајући се у град, огладне.
19И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква.
20И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
21А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.
22И све што узиштете у молитви верујући, добићете.
23И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?
24А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.
25Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?
26Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.
27И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
28Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.
29А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.
30И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.
31Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.
32Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.
33Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.
34А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
35И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.
36Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.
37А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.
38А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.
39И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.
40Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?
41Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
42А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.
43Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.
44И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
45И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.
46И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.