1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;
6Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
29И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
30И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
31Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
32А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
33И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
35И заповеди народу да поседају по земљи.
36И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
37И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
38А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
39И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.