1И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.
2И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.
3И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.
4И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.
5И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.
6Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.
7И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.
8И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.
9А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
10И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?
11И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?
12А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.
13Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.
14И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
15И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
16И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
17И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
18И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
19А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
20И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
21И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
22И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
23А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
24И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
25А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
26И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
27А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
28И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
29И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
30И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
31Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
32А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.
33И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
34А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
35И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
36И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
37Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
38Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
39А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
40Јер ко није против вас с вама је.
41Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
42А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.
43И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,
44Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
45И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,
46Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
47Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,
48Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
49Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
50Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.