1И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима
2И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.
3Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;
4И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
5А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
6А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
7Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
8Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
9И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
10Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
11А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
12И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
13Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
14И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.
15Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
16Ако ко има уши да чује нека чује.
17И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.
18И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?
19Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
20Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;
21Јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
22Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
23Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
24И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.
25Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.
26А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.
27А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.
28А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
29И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.
30И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.
31И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.
32И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.
33И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;
34И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.
35И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.
36И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.
37И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.