1Исус пак пун Духа Светог врати се од Јордана, и одведе Га Дух у пустињу,
2И четрдесет дана куша Га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладне,
3И рече Му ђаво: Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб.
4И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој.
5И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока,
6И рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;
7Ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје,
8И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи.
9И одведе Га у Јерусалим, и постави Га наврх цркве, и рече Му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;
10Јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају,
11И узеће те на руке да где не запнеш за камен ногом својом.
12И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога свог.
13И кад сврши ђаво све кушање, отиде од Њега за неко време.
14И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о Њему по свему оном крају.
15И Он учаше по зборницама њиховим, и сви Га хваљаху.
16И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.
17И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:
18Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;
19И да проповедам пријатну годину Господњу.
20И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.
21И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.
22И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?
23И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.
24Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.
25А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;
26И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.
27И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.
28И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.
29И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.
30Али Он прође између њих, и отиде.
31И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе.
32И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна.
33И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно
34Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.
35И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди.
36И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?
37И отиде глас о Њему по свима околним местима.
38Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу.
39И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.
40А кад захођаше сунце, сви који имаху болеснике од различних болести, довођаху их к Њему; а Он на сваког од њих меташе руке, и исцељиваше их.
41А и ђаволи излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божји. И запрећиваше им да не говоре да знају да је Он Христос.
42А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих.
43А Он им рече: и другим градовима треба ми проповедити јеванђеље о царству Божијем; јер сам на то послан.
44И проповедаше по зборницама галилејским.