1И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7И одговорише: Не знамо откуда.
8А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30И узе други жену, и он умре без деце;
31И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32А после свих умре и жена.
33О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
34И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
35А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
36Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41Како говоре да је Христос син Давидов?
42Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.