Luke 2SCV

1У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.

2Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.

3И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.

4Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,

5Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.

6И кад онамо беху, дође време да она роди.

7И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.

8И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.

9И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.

10И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.

11Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.

12И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.

13И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:

14Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

15И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.

16И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.

17А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.

18И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

19А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.

20И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.

21И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.

22И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,

23(Као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)

24И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.

25И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.

26И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.

27И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,

28И он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:

29Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;

30Јер видеше очи моје спасење Твоје,

31Које си уготовио пред лицем свих народа,

32Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.

33И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.

34И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити

35(А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.

36И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,

37И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.

38И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.

39И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.

40А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.

41И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.

42И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;

43И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;

44Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.

45И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.

46И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,

47И сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.

48И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.

49И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?

50И они не разумеше речи што им рече.

51И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.

52И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.

Public Domain

Choose Translation

Switch translation for Luke 2.

Reading Settings

Paragraph viewDisplay verses as flowing paragraphs instead of individual lines
Show verse numbersDisplay verse numbers inline
Red letterHighlight the words of Christ in red

Sign in to save your reading preferences across sessions.