1Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
2Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
4И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
5Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
6Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
7А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
8Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
9А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
10Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
11Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
12Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
13А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
14Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
15Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
16А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
17И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
18И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?
19А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
20Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
21А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
23А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
24А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
26А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
27А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
28А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
29А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
30Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.
31Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
32Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
33И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
34И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
35А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
36А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
37И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
39И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
40И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
41Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
42А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
43И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.