1Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.