1Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.
2И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.
3И очи оних који виде неће бити заслепљене, и уши оних који чују слушаће.
4И срце неразумних разумеће мудрост, и језик мутавих говориће брзо и разговетно.
5Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашним.
6Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладном и напој жедном да узме.
7И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште речима лажним и кад сиромах говори право.
8Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.
9Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте речи моје.
10За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.
11Страшите се, ви мирне; дрхтите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе кострет,
12Бијући се у прса за лепим њивама, за родним чокотима.
13Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог, и по свим кућама веселим, у граду веселом.
14Јер ће се дворови оставити, врева градска нестаће; куле и стражаре постаће пећине довека, радост дивљим магарцима и паша стадима,
15Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.
16Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.
17И мир ће бити дело правде, шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека.
18И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим.
19Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.
20Благо вама који сејете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.