1Реците браћи својој: Народе мој; и сестрама својим: Помилована.
2Прите се с матером својом, прите се, јер ми није жена, нити сам јој ја муж; нека одбаци курварства своја од лица свог, и прељубе своје од дојака својих,
3Да је не бих свукао голу и учинио је каква је била онај дан кад се родила, и да је не бих поставио да буде као пустиња и обратио је да буде као земља сасушена, и уморио је жеђу.
4И нећу се смиловати на децу њену, јер су копилад.
5Јер се мати њихова курва, срамоти се родитељка њихова; јер говори: Ићи ћу за милосницима својим који ми дају хлеб мој и воду моју, вуну моју и лан мој, уље моје и пиће моје.
6Зато ево ја ћу јој заградити пут трњем и зазидаћу зидом да не нађе стаза својих.
7И трчаће за својим милосницима, али их неће стигнути; и тражиће их, али их неће наћи; па ће рећи: Идем да се вратим к првом мужу свом, јер ми беше боље онда него сада.
8Јер она не зна да сам јој ја давао жито и вино и уље, и умножавао јој сребро и злато, од ког начинише Вала.
9Зато ћу узети натраг жито своје, кад буде време, и вино своје, кад буде време, и узећу вуну своју и лан свој, којим би покривала голотињу своју.
10И открићу ругобу њену пред милосницима њеним, и нико је неће избавити из моје руке.
11И укинућу сваку радост њену, светковине њене, младине њене и суботе њене и све празнике њене.
12И потрћу чокоте њене и смокве, за које говори: Плата су ми, што ми дадоше милосници моји; и обратићу их у шуму да их једе зверје пољско.
13И походићу на њој дане валимске, у које им је кадила и китила се обоцима и гривнама, и ишла за својим милосницима, и мене заборавила, говори Господ.
14Али ево, ја ћу је примамити и одвешћу је у пустињу, и говорићу с њом лепо.
15И даћу јој винограде њене од тог места, и долину Ахор за врата надању, и онде ће певати као за младости своје и као кад је ишла из Мисира.
16И тада ћеш ме, говори Господ, звати: Мужу мој; а нећеш ме више звати: Вале мој.
17Јер ћу уклонити из уста њених имена Валова; и неће им се више помињати имена.
18И тада ћу им учинити завет са зверјем пољским и са птицама небеским и с бубинама земаљским; и поломићу лук и мач и рат да их нестане у земљи, и учинићу да леже без страха.
19И заручићу те себи довека, заручићу те себи правдом и судом и милошћу и милосрђем.
20И заручићу те себи вером, и познаћеш Господа.
21И тада ћу се одазвати, говори Господ, одазваћу се небесима, а она ће се одазвати земљи.
22А земља ће се одазвати житу и вину и уљу, а то ће се одазвати Језраелу.
23И посејаћу је себи на земљи, и смиловаћу се на Лорухаму, и рећи ћу Лоамији: Ти си мој народ, и он ће рећи: Боже мој!