1Кад Израиљ беше дете, љубих га, и из Мисира дозвах сина свог.
2Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима.
3Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лечио.
4Вукох их узицама човечијим, ужима љубавним; и бих им као они који им скидају јарам с чељусти, и давах им храну.
5Неће се вратити у земљу мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтеше обратити.
6И мач ће стајати у градовима његовим, и потрће преворнице његове и прождрети за намере њихове.
7Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га ка Вишњем, али се ниједан не подиже.
8Како да те дам, Јефреме? Да те предам, Израиљу? Како да учиним од тебе као од Адаме? Да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости.
9Нећу извршити љутог гнева свог, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човек, Светац усред тебе; нећу доћи на град.
10Ићи ће они за Господом; Он ће рикати као лав; кад рикне, са страхом ће дотрчати синови с мора;
11Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица, и као голуб из земље асирске; и населићу их у кућама њиховим, говори Господ.
12Опколио ме је Јефрем лажју и дом Израиљев преваром; али Јуда још влада с Богом и веран је са светима.