1Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:
2Рувим, Симеун, Левије и Јуда,
3Исахар, Завулон и Венијамин,
4Дан и Нефталим, Гад и Асир.
5А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.
6А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.
7И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.
8Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;
9И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.
10Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.
11И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.
12Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.
13И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,
14И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.
15И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,
16И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.
17Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.
18А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?
19А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.
20И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;
21И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.
22Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.