1И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.
2И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;
3И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.
4И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.
5А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.
6А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.
7И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?
8Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
9Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
10И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
11Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.
12И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?
13А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.
14А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.
15Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;
16Него је ово оно што каза пророк Јоило:
17И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;
18Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.
19И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.
20Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.
21И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
22Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,
23Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
24Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.
25Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
26Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;
27Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.
28Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.
29Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.
30Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,
31Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.
32Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.
33Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
34Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,
35Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.
37А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?
38А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;
39Јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.
40И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.
41Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.
42И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.
43И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
44А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.
45И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.
46И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,
47Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.