1А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.
2И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,
3Говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима.
4А Петар почевши казиваше им редом говорећи:
5Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.
6Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.
7А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.
8А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.
9А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.
10А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
11И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.
12А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.
13И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра,
14Који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
15А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.
16Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.
17Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу?
18А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.
19А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.
20А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.
21И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.
22А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;
23Који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;
24Јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.
25Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.
26И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.
27А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
28И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.
29А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
30Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.