1И рече Давид: Ово је кућа Господа Бога и ово је олтар за жртву паљеницу Израиљу.
2И заповеди Давид да се скупе иностранци који беху у земљи Израиљевој, и одреди каменаре да тешу камен да се гради дом Божји.
3И гвожђа много за клине на крила вратима и на саставке приправи Давид, и бронзе много без мере,
4И дрва кедрових без броја; јер довожаху Сидонци и Тирци много дрва кедрових Давиду.
5Јер Давид говораше: Соломун је син мој дете младо, а дом који треба зидати Господу треба да буде врло велик за славу и дику по свим земљама; зато ћу му приправити шта треба. И приправи Давид мноштво пре смрти своје.
6Потом дозва сина свог Соломуна и заповеди му да сазида дом Господу Богу Израиљевом.
7И рече Давид Соломуну: Сине! Био сам наумио да сазидам дом имену Господа Бога свог.
8Али ми дође реч Господња говорећи: Много си крви пролио и велике си ратове водио; нећеш ти сазидати дом имену мом, јер си много крви пролио на земљу преда мном.
9Ево, родиће ти се син, он ће бити миран човек и смирићу га од свих непријатеља његових унаоколо; зато ће му бити име Соломун; и мир и покој даћу Израиљу за његовог времена.
10Он ће сазидати дом имену мом, и он ће ми бити син, а ја њему Отац, и утврдићу престо царства његовог над Израиљем довека.
11Зато, сине, Господ ће бити с тобом, и бићеш срећан, те ћеш сазидати дом Господа Бога свог као што је говорио за те.
12Само да ти да Господ разум и мудрост кад те постави над Израиљем да држиш закон Господа Бога свог.
13Тада ћеш бити срећан, ако уздржиш и уствориш уредбе и законе које је заповедио Господ преко Мојсија Израиљу. Буди слободан и храбар, не бој се и не плаши се.
14И ево у невољи својој приправио сам за дом Господњи, сто хиљада таланата злата и хиљаду хиљада таланата сребра; а бронзе и гвожђа без мере, јер га има много, такође и дрва и камења приправио сам; а ти додај још.
15А имаш и посленика много, каменара и зидара и дрводеља, и свакојаких људи вештих сваком послу.
16Има злата, сребра, и бронзе и гвожђа без мере; настани дакле и ради, и Господ ће бити с тобом.
17Потом заповеди Давид свим кнезовима Израиљевим да помажу Соломуну, сину његовом:
18Није ли с вама Господ Бог ваш, који вам је дао мир од свуда? Јер је дао у руке моје становнике ове земље, и земља је покорена Господу и народу Његовом.
19Сада, дакле, управите срце своје и душу своју да тражите Господа Бога свог; настаните и зидајте светињу Господу Богу да унесете ковчег завета Господњег и свето посуђе Божије у дом који ће се сазидати имену Господњем.