1Onda sam podigao pogled, i gle, video sam čoveka kako u ruci drži uže za merenje.
2Upitao sam: „A gde ti ideš?“ Odgovorio mi je: „Da izmerim Jerusalim i vidim koliko je širok i koliko je dug.“
3I gle, otišao je anđeo koji je razgovarao sa mnom, a drugi anđeo je došao da ga sretne.
4Rekao mu je: „Požuri! Reci ovako ovom mladiću: ’Jerusalim će naseliti kao neograđeno mesto zbog mnoštva ljudi i stoke u njemu.
5Ali ja ću da mu budem zid vatreni svud unaokolo, biću slava usred njega — govori Gospod.
6Hej! Hej! Bežite iz zemlje severne — govori Gospod. Jer ja sam vas razasuo kao četiri vetra nebeska — govori Gospod.
7Hej, Sione! Beži, ti koji prebivaš kod ćerke vavilonske!
8Jer ovako kaže Gospod nad vojskama: zbog slave svoje on me je poslao narodima koji su vas poharali. Jer ko vas dira, u zenicu moga oka dira!
9Jer, evo, zamahnuću na njih svojom rukom pa će ih opleniti sopstveni podanici, i vi ćete znati da me je poslao Gospod nad vojskama.
10Kliči i raduj se, o, ćerko sionska! Evo, dolazim da živim u tvojoj sredini — govori Gospod.
11Mnogi će narodi prionuti uz Gospoda toga dana, postaće moj narod i ja ću da prebivam u tvojoj sredini. I ti ćeš znati da me je Gospod nad vojskama poslao k tebi.
12A Gospod će da nasledi Judu, svoj deo u svetoj zemlji, i ponovo će da odabere Jerusalim.
13Tišina, ljudi svi pred Gospodom! Jer, on se pridigao iz svoje svetinje gde prebiva.’“