1Solomonova pesma nad pesmama.
2Poljupcem usana svojih me poljubi, jer je tvoja ljubav bolja od vina.
3Miris je tvoje pomasti divan, ime je tvoje kao ulje izliveno i zato te vole devojke.
4Povedi me sa sobom, pobegnimo! Nek me car uvede u odaje svoje. Radovaćemo se i uživaćemo u tebi. Slavićemo tvoju ljubav više nego vino. Dobro je što te one vole.
5Tamnoputa sam ali ljupka, ćerke jerusalimske, kao šatori kedarski, kao krila Solomonovih šatora.
6Ne gledajte me što sam tamnoputa, jer me je sunce opalilo. Moja su braća ljuta na mene. Postavili su me da vinograde čuvam, a ja svoj sopstveni vinograd sačuvala nisam.
7Kaži mi, ti koga duša moja voli, gde ti stado pase i gde ti u podne planduje? Zašto da se velom pokrivam među stadima prijatelja tvojih?
8Ako ne znaš, o, najlepša među ženama, idi po tragu stada pa napasaj kozliće svoje kraj pastirskih konačišta.
9O, voljena moja, ti si kao moja ždrebica među faraonovim upregnutim ždrepcima!
10Lepi su ti obrazi okićeni lančićima, a na vratu ti ogrlice.
11Skovaćemo ti narukvice zlatne i ukrasiti srebrom.
12Dok je car za stolom svojim, mirisom svojim moj nard odaje.
13Smotuljak smirne što noći međʼ grudima mojim, to je meni moj voljeni.
14Struk kane u cvatu iz vinograda En-Gedija, to je meni moj voljeni.
15Kako li si lepa, o, voljena moja! Lepa si, a oči su ti golubice.
16Kako si zgodan, o, voljeni moj, i mio! Evo, postelja je naša bujna trava.
17Kedrovi su grede kuće naše, a čempresi rogovi krova.