Romans 2
1 Zato nemaš izgovora, o, čoveče koji sudiš, ko god da si. Jer time što sudiš drugome, samog sebe osuđuješ, pošto ti, sudijo, činiš isto.
2 Međutim, Bog u skladu sa istinom sudi onima koji takvo što čine.
3 Misliš li, o, čoveče koji sudiš onima koji čine takve stvari, a sâm činiš isto, da ćeš izbeći Božiji sud?
4 Ili možda prezireš bogatstvo njegove dobrote, podnošenja i strpljivosti, a ne znaš da te njegova dobrota vodi k pokajanju?
5 Ti svojom tvrdokornošću i nepokajanim srcem prikupljaš sebi kaznu za dan Božijeg gneva, kada će se otkriti njegov pravedni sud,
6 pa će svakom uzvratiti po njegovim delima.
7 Onima što traže slavu, čast i besmrtnost, ustrajno čineći dobra dela, daće večni život.
8 A onima što su častohlepni i ne pokoravaju se istini, nego se pokoravaju nepravednosti, sledi Božiji gnev i ljutnja.
9 Nevolja i muka snaći će svakog čoveka koji uporno čini zlo, prvo Jevrejina, a onda i Grka.
10 A slava, čast i mir sleduju svakome ko čini dobro, prvo Jevrejinu, a onda i Grku.
11 Bog, naime, nije pristran.
12 Zaista, oni koji su bez poznavanja Zakona sagrešili, bez poznavanja Zakona će i propasti, a oni koji su zgrešili poznajući Zakon, po Zakonu će im se i suditi.
13 Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji samo slušaju Zakon; oni koji Zakon izvršuju, ti će biti opravdani.
14 Naime, kad mnogobošci koji nemaju Mojsijev Zakon, po prirodi čine ono što Zakon nalaže, onda su oni, iako nemaju Zakon, sami sebi zakon.
15 Oni tako pokazuju da je ono što zahteva Zakon upisano u njihovim srcima. To svedoči i njihova savest i njihove misli koje se među sobom optužuju ili brane.
16 To će se pokazati na dan kada će, po Radosnoj vesti koju ja navešćujem, Bog posredstvom Isusa Hrista suditi skrivenim mislima ljudskim.
17 A ti, koji se nazivaš Jevrejinom? Ti se oslanjaš na Zakon i hvališ se svojim odnosom sa Bogom;
18 znaš šta on zahteva i prosuđuješ šta je najbolje, jer si primio pouku iz Zakona;
19 uveren si da si vođa slepima, svetlo onima koji su u tami;
20 vaspitač nerazumnih, učitelj neukih, jer u Zakonu imaš oličenje znanja i istine.
21 Ti, dakle, koji druge učiš, samoga sebe ne učiš? Propovedaš da se ne krade, a sâm kradeš?
22 Govoriš da se ne čini preljuba, a sâm činiš preljubu? Gnušaš se idola, a sâm pljačkaš hramove?
23 Hvališ se što imaš Božiji Zakon, a kršiš taj isti Zakon, i time sramotiš Boga.
24 Jer i zapisano je: „Zbog vas se među narodima vređa ime Božije.“
25 Obrezanje ima vrednost ako izvršavaš Zakon; ako, pak, ne izvršavaš Zakon, postaješ kao onaj koji nije obrezan.
26 Ipak, ako neobrezani izvršava pravedne zahteve Zakona, neće li Bog njegovo neobrezanje smatrati obrezanjem?
27 Zato će tebi, Jevrejinu, suditi onaj koji po rođenju nije obrezan, ali koji izvršava Zakon, jer ti i pored slova i obrezanja prestupaš Zakon.
28 Jer, nije Jevrejin onaj koji je to spolja, niti je pravo obrezanje telesna stvar.
29 Pravi Jevrejin je onaj koji je Jevrejin iznutra, čije je srce obrezano, a to čini Duh, a ne slovo Zakona. Takvoga ne hvale ljudi, nego Bog.