Romans 11
1 Pitam dakle: da Bog možda nije odbacio svoj narod? Nikako! Jer i ja sam Izrailjac, potomak Avrâmov, iz plemena Venijaminovog.
2 Nije Bog odbacio svoj narod, koji je predvideo. Ili, zar ne znate šta piše u Pismu o Iliji — kad se žali Bogu na Izrailjce?
3 „Gospode, pobili su tvoje proroke, srušili su tvoje žrtvenike, a ja sam ostao sâm, pa i mene nastoje da ubiju.“
4 Međutim, šta mu Bog odgovara? „Ostavio sam sebi sedam hiljada ljudi, koji nisu pali na kolena pred Valom.“
5 Prema tome, i u sadašnje vreme postoji ostatak izabran po milosti.
6 Dakle, ako se izbor vrši po milosti, onda ne može da se vrši po delima. Inače, milost ne bi više bila milost.
7 Šta onda? Narod izrailjski nije postigao ono za čim je težio. To su dostigli izabrani, a ostali su otvrdnuli.
8 Kao što je napisano: „Bog im dade duh tvrdoglavi, da očima ne vide, i ušima ne čuju, sve do današnjega dana.“
9 A David kaže: „Nek im sto postane zamka i klopka, prepreka i odmazda,
10 nek im oči potamne, da ne vide, i leđa im se zauvek pogrbe.“
11 Pitam, dakle: zar su posrnuli da bi sasvim pali? Nikako! U stvari, njihovim prestupom spasenje je došlo drugim narodima, da u njima izazove ljubomoru.
12 Ako, dakle, njihov prestup znači bogatstvo za svet, a njihov poraz bogatstvo za ostale narode, koliko li će više značiti njihovo puno uključenje?
13 A vama koji niste Jevreji, kažem: kao apostol neznabožaca hvalim svoju službu,
14 ne bih li u njima, mom narodu, pobudio ljubomoru, te spasao neke od njih.
15 Jer, ako njihovo odbacivanje znači pomirenje za svet, šta će njihovo ponovno prihvatanje biti ako ne život iz mrtvih?
16 Naime, ako je prvi hleb svet, onda je i sve testo sveto; ako je koren svet, onda su i sve grane svete.
17 Pa ako su neke grane i odlomljene, a ti si se kao divlja maslina nakalemio na njih, te deliš sa njima koren i sokove pitome masline,
18 ne uznosi se nad granama. Ako, pak, hoćeš da se uznosiš, znaj da ne nosiš ti koren, nego koren tebe.
19 No, ti ćeš reći: „Grane su odlomljene da bih se ja nakalemio.“
20 Dobro, one su odlomljene zbog neverovanja, a ti stojiš verom. Zato ne misli visoko o sebi, nego se boj.
21 Jer, ako Bog nije poštedeo prirodne grane, neće poštedeti ni tebe.
22 Stoga, uvidi Božiju dobrotu, kao i njegovu strogost: strogost nad onima koji su pali, a dobrotu Božiju na sebi ako ostaneš u toj dobroti — inače ćeš i sâm biti odsečen.
23 Čak će i oni Izrailjci koji ne ostanu u neverovanju biti nakalemljeni, jer je Bog u stanju da ih ponovo nakalemi.
24 Ako si ti, po prirodi grana divlje masline, odsečen, te protiv prirode nakalemljen na pitomu maslinu, koliko li će lakše prirodne grane biti nakalemljene na sopstvenu maslinu?!
25 Braćo, ne želim da ostanete u neznanju u pogledu ove tajne, da se ne biste oslanjali na sopstvenu mudrost: jedan deo izrailjskog naroda je otvrdnuo dok se ne upotpuni broj neznabožaca koji će doći Bogu.
26 Tako će se sav Izrailj spasti, kao što je napisano: „Od Siona će doći Izbavitelj, ukloniće bezbožnost od Jakova.
27 Evo, ovo je moj savez s njima, kad uklonim njihove grehe.“
28 S obzirom da odbijaju Radosnu vest, oni su neprijatelji radi vas, ali, s obzirom na izabranje, Bog ih voli zbog njihovih praotaca.
29 Jer, Bog ne menja svoje mišljenje u pogledu svog izbora i darova.
30 Kao što ste vi nekad bili neposlušni Bogu, a sada ste usled njihove neposlušnosti primili milosrđe od Boga,
31 tako su i oni sada, postali neposlušni Bogu radi vas, da bi im Bog iskazao milosrđe.
32 Bog je, naime, sve zatvorio pod neposlušnost da bi svima iskazao svoje milosrđe.
33 „O, dubino bogatstva, mudrosti i znanja Božijeg! Kako li su nedokučive njegove odluke i neistraživi njegovi putevi!
34 Jer, ko je upoznao um Gospodnji? Ko li mu je bio savetnik?
35 Zar mu je ko ikada dao šta, da bi mu on to vratio?
36 Jer, sve potiče od njega, i sve je stvoreno njegovim posredstvom, i za njega. Njemu nek je slava doveka! Amin.“