1Zatim sam u desnici onoga što je sedeo na prestolu video svitak, ispisan iznutra i spolja. Bio je zapečaćen sa sedam pečata.
2Tada sam video moćnog anđela kako objavljuje snažnim glasom: „Ko je dostojan da otvori svitak i da otpečati njegove pečate?“
3I niko na nebu, na zemlji i pod zemljom nije mogao da otvori svitak i da pogleda u njega.
4Gorko zaplakah što se niko nije našao dostojnim da otvori svitak i da pogleda u njega.
5Jedan od starešina mi reče: „Ne plači! Evo, pobedio je Lav iz Judina plemena, Koren Davidov; on je u stanju da otvori svitak i njegovih sedam pečata.“
6Potom sam video Jagnje sred prestola, i oko njega četiri bića i starešine. Izgledalo je kao zaklano. Imalo je sedam rogova i sedam očiju, a to su sedam Božijih duhova poslatih po svoj zemlji.
7Jagnje je prišlo onome što sedi na prestolu i uzelo svitak iz njegove desnice.
8A kada je uzelo svitak, četiri bića i dvadeset četiri starešine padoše ničice pred Jagnjetom. Svaki od njih je imao kitaru i zlatne zdele, pune tamjana, a to su molitve svetih.
9Oni su pevali novu pesmu: „Dostojan si da uzmeš svitak, i otvoriš njegove pečate, jer si bio zaklan, te si svojom krvlju otkupio Bogu ljude iz svakog plemena i jezika, naroda i narodnosti.
10Ti si ih učinio carstvom sveštenika Bogu našemu, i oni će vladati nad zemljom!“
11Tada sam oko prestola video mnoštvo anđela. Čuo sam njihove glasove, i glasove bića i starešina. Anđeli, kojih je bilo na hiljade i milione,
12klicali su snažnim glasom: „Dostojno je Jagnje, koje je bilo zaklano, da primi moć i bogatstvo, mudrost i silu, slavu, čast i blagoslov.“
13Onda sam čuo sva živa bića na nebu, na zemlji, pod zemljom i sve što živi u moru i na njemu, kako govore: „Onome koji sedi na prestolu i Jagnjetu, pripada blagoslov i čast, slava i vlast od sad i doveka!“
14A četiri bića rekoše: „Amin!“, a starešine padoše ničice i pokloniše se.