Revelation 14
1 Zatim sam video Jagnje kako stoji na brdu Sion, i sa njim stotinu četrdeset četiri hiljade, na čijim je čelima bilo napisano njegovo ime i ime njegovoga Oca.
2 Začuo sam glas sa neba sličan huku mnogih reka i odjeku jakog groma. Glas je bio sličan melodiji koju izvode svirači harfe na svojim harfama.
3 Tih stotinu četrdeset četiri hiljade pevalo je novu pesmu pred prestolom, pred četiri bića, i pred starešinama. Tu pesmu niko nije mogao da nauči, osim njih, otkupljenih sa zemlje.
4 Oni su očuvali sebe čistima, ne uzimajući sebi žena; to su, naime, devstvenici. Oni slede Jagnje kud god ono ide. Oni su otkupljeni od ostatka čovečanstva kao prvina koja pripada Bogu i Jagnjetu.
5 Laž nikad nisu izustili; oni su neporočni.
6 Zatim sam video drugog anđela kako leti posred neba sa večnom Radosnom vešću da je objavi stanovnicima zemlje: svakoj narodnosti, plemenu, jeziku i narodu.
7 Govorio je snažnim glasom: „Bojte se Boga i dajte mu slavu, jer došao je čas njegovog suda. Zato se poklonite Stvoritelju neba i zemlje, mora i vodenih izvora.“
8 Drugi anđeo dođe za njim i reče: „Pade, pade, veliki Vavilon, jer je žestokim vinom svoga bludničenja napojio sve narode.“
9 Za njima je došao treći anđeo i progovorio snažnim glasom: „Ko god se klanja Zveri i njenom kipu, te prima žig na svoje čelo ili na svoju ruku,
10 i sâm će piti vino Božijega gneva koje je nerazblaženo natočeno u čašu njegovoga gneva, pa će biti mučen u ognju i sumporu pred svetim anđelima i pred Jagnjetom.
11 A dim od njihovog mučenja dizaće se od sad i doveka. Ti koji se klanjaju Zveri i njenom kipu i primaju žig sa njenim imenom, neće imati počinka ni danju ni noću.“
12 Ovo zahteva postojanost svetih, koji drži Božije zapovesti i veru u Isusa.
13 Tada sam čuo glas sa neba kako govori: „Napiši: blago onima koji od sada umiru radi Gospoda! Da, govori Duh, oni će se odmoriti od svog mukotrpnog rada, jer njihova dela svedoče za njih.“
14 Tada sam pogledao, i gle, beli oblak. Na oblaku je sedeo neko „kao sin čovečiji“, sa zlatnim vencem na glavi i sa oštrim srpom u svojoj ruci.
15 Tada neki drugi anđeo izađe iz hrama vičući gromkim glasom onome što je sedeo na oblaku: „Uzmi srp i žanji, jer je došlo vreme za žetvu, dozreo je usev na zemlji.“
16 Onaj što je sedeo na oblaku baci svoj srp na zemlju i zemlja bi požnjevena.
17 Iz nebeskog hrama izađe drugi anđeo koji je takođe sa sobom nosio oštar srp.
18 Drugi, opet, anđeo, koji je imao vlast nad vatrom, dođe od žrtvenika i povika gromkim glasom onome sa oštrim srpom: „Zamahni svojim oštrim srpom, pa oberi grožđe sa zemaljskog čokota, jer je grožđe sazrelo!“
19 Anđeo baci svoj srp na zemlju, obere zemaljski čokot, a grožđe stavi u veliku muljaru Božijeg gneva.
20 Grožđe u muljari bi izgaženo izvan grada, te iz muljare poteče krv konjima do uzda, nekih hiljadu šest stotina stadija unaokolo.