1Dođite! Kličimo Gospodu! Uskliknimo Steni našega spasenja!
2Dođimo pred njega s pohvalama, u pesmama kličimo mu!
3Jer Gospod je velik Bog, car je velik nad svim bogovima.
4U njegovoj su ruci dubine zemaljske, njegovi su vrhovi planina.
5Njegovo je more, on ga je stvorio; ruke su mu kopno načinile.
6Dođite da ničice popadamo! Hajde da se poklonimo i kleknemo pred Gospodom, Sazdateljem našim!
7Jer on je naš Bog, a mi narod njegove ispaše, stado koje vodi. Danas kad glas njegov čujete:
8„Tvrda srca ne budite kao na Merivi, u pustinji u dan Mase.
9Oci vaši mene su kušali, izazivali me, iako su dela moja gledali.
10Četrdeset leta sam se gnušao onog naraštaja i rekoh: ’Vernosti nema u njima nikakve, puteve moje oni ne poznaju.’
11U gnevu sam se tada zakleo: ’Neće oni ući u moj počinak.’“