Psalms 7
1 Tužbalica Davidova, koju je ispevao Gospodu zbog reči Huša, Venijaminovca. Gospode, Bože moj, u tebi je moje utočište, spasi me, izbavi, od svih koji me gone,
2 da mi dušu kao lav ne razderu, rastrgnu me, a spasa ni od koga.
3 Gospode, Bože moj, ako sam ovo učinio, ako sam ruke svoje nepravdom okaljao,
4 ako sam prijatelju zlom uzvratio, a protivnika bez razloga pljačkao,
5 neka me neprijatelj goni i sustigne, neka život moj na zemlju zgazi, a slavu moju u prašinu baci. Sela
6 U svom gnevu ustani, Gospode, digni se na bes mojih dušmana, probudi se, u pomoć mi dođi, jer ti si svoj sud zakazao.
7 Neka se zbor naroda skupi oko tebe, pa nad njima vladaj sa visina.
8 Gospod sudi narodima, sudi mi, Gospode, po pravednosti i neporočnosti mojoj.
9 Bog je pravedan, on ispituje i srca i nutrinu; neka dođe kraj zlu opakih, a pravednoga ti učvrsti.
10 Bog je moj štit, on spasava ispravnog u srcu.
11 Bog je pravedni sudija, svakog dana Bog gnev svoj izliva.
12 A za onog ko se ne pokaje, on će svoj mač naoštriti, i luk svoj zapeti, uperiti;
13 takvom sprema oružje smrtno, strele svoje pravi zapaljive.
14 Eto, opaki je zlom bremenit, začinje nevolju, a rađa prevaru.
15 Kopa jamu, izdubi je, i pada u jamu koju je načinio.
16 Nevolja njegova neka mu se na glavu vrati, nasilje njegovo neka mu na teme padne.
17 Hvaliću Gospoda radi njegove pravednosti, slaviću pesmom ime Gospoda Svevišnjeg!